2. ­
  2. ISHRANA BILJA
    3. ­
  3. Mikrobiološka đubriva
    4. ­
  4. SLAVOL AMIKSOL
amiksol-novo1

SLAVOL AMIKSOL

Amiksol je tečno đubrivo koje sadrži L-amino kiseline biljnog porekla. Sertifikovano je za primenu u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji i koristi se u proizvodnji svih kultura

AMIKSOL sadrži 16% slobodnih, biljnih L-aminokiselina. AMIKSOL je dobijen enzimskom hidrolizom visoko kvalitetnih biljnih proteina. U procesu hidrolize korišćeni su enzimi PGP bakterija – proteinaze koje u procesu fermentacije razlažu proteine do aminokiselina koje su u L- obliku. Ovaj tehnološki postupak ima niz prednosti u odnosu na hemijsku hidrolizu kada se koriste jake kiseline i proteini od životinja ( meso, dlaka, perije, koža) od kojih nastaju aminokiseline u L i D obliku. Biljne ne mogu da ugrađuju u svoje proteine aminokiseline koje su u D – obliku i kao takve nisu korisne za biljke.

AMIKSOL SE KORISTI FOLIJARNO ILI PREKO SISTEMA KAP PO KAP:

1. RATARSKE KULTURE: u količini 2-3 l/ha u fazi intenzivnog rasta 2 puta u toku vegetacije. Može se meašati s pesticidima.

2. POVRĆE I CVEĆE:  u količini 1-2 l/ha svakih 10–15 dana.

3. VOĆARSTVO:  u količini 2-3 l/ha u sledećim fenofazama:

  • Posle cvetanja.
  • Po formiranju plodova veličine oraha.
  • U fazi promene boje plodova.

4. SISTEM KAP PO KAP: 2-3 l/ha putem sistema kap po kap,  3 do 4 puta u toku vegetacije.

5. U STRESNIM USLOVIMA: 3–4 l/ha

Категорије: ,

Product Description

Kada se biljka nalazi u stanju stresa usled visoke ili niske temperature, neadekvatnog vodnog režima, poremećene ishrane, oštećenja od grada, štetočina, bolesti, sinteza aminokiselina i proteina je smanjena.  Primenom AMIKSOLA slobodne L – aminokiseline, brzo prolaze kroz ćelijsku membranu i direktno se uključuju u sintezu proteina usled čega se biljka  brzo oporavlja.

Aminokiseline koje se nalaze  u AMIKSOL-u  se brzo apsorbuju  kroz stome i uključiju  u metabolizam biljke.

Amino kiseline direktno utiču na:

  1. Sintezu proteina, jer su prekursori za njihovo formiranje. Sadrže i kiselu i baznu grupu ponašajući se kao puferi, tako da održavaju pH biljne ćelije odgovarajućim. Izvor su azota za biljku, i to u obliku mnogo pristupačnijem nego neorganski azot.
  2. Otpornost na stresne uslove (kao sto su visoke, niske temperature, niska vlažnost vazduha, mrazevi, napadi insekata, poplave, jaki vetrovi). Nanošenje pre, za vreme i posle stesnih uslova oporavlja i vraća u normalu fizološke funkcije).
  3. Fotosintezu (Amino kiseline su fundamentalne za formiranje vegetativnog tkiva i sintezu hlorofila. Veća koncentracija hlorofila znači intezivnije procese fotosinteze. Visok nivo fotosinteze obezbeđuje brži i jači rast biljke, a sa povećanom koncentracijom hlorofila i biljke su zelenije).
  4. Pokrete stoma: Stome regulišu vodeni režim biljke, apsorpciju mikro i makro elementa kao i razmenu gasova. Kada su  stome zatvorene fotosinteza je na niskom nivou i transpiracija je redukovana. Metabolički balans biljke je tada negativan. Aminokiseline favorizuju otvaranje stoma.
  5. Polinaciju i formiranje plodova.  Povećavaju klijavost polena i dužinu polenove tube.
  6. Fitohormone- Amino kiseline su prekursori i aktivatori  fotohormona.