Capreno – Herbicid

Capreno je folijarni herbicid za suzbijanje širokolisnih i uskolisnih korovau usevu kukuruza.

NAČIN DELOVANJA:
Tembotrion, kao predstavnik hemijske grupe triketona, deluje kao inhibitor enzima 4 – hidroksi – fenilpiruvat deoksigenaze (HPPD) i dovodi do poremećaja u sintezi karotenoida, a posledično i do propadanja hlorofila u ćelijama korovskih biljaka. Vidljivi znak delovanja je karakteristično izbeljivanje tretiranih korovskih biljaka, koje je praćeno nekrozom i uvenućem. Tienkarbazon – metil sprečava stvaranje specifičnog enzima acetolaktat-sintetaze (ALS inhibitor), na taj način dovodeći do prestanka rasta korova, promene boje, sušenja i konačnog propadanja. Izoksadifen – etil se nalazi u ulozi protektanta i deluje tako što ubrzava razgradnju aktivnih materija u gajenoj biljci, pri čemu se razgradnja ne odvija u korovskim biljkama.
PRIPREMA RASTVORA ZA TRETIRANJE:
Potrebnu količinu preparata pomešati sa vodom u odvojenom sudu. Rastvor uliti u rezervoar prskalice koji je do pola napunjen vodom. Dodati preostalu potrebnu količinu vode uz neprekidno mešanje. Po dodavanju preparata, u rezervoar dodati okvašivač Mero i intenzivno promešati sve komponente.
PRIMENA:
Koristi se u usevu:

– Kukuruza, posle nicanja, kada se usev nalazi u fazi 3 – 6 listova (faze 13 – 16 BBCH skale) u količini primene 0,25 – 0,3 l/ha, kada se uskolisni (travni) korovi nalaze u fazi 1 – 3 lista, a širokolisni korovi u fazi 2 – 4 lista.

– U cilju postizanja pune efikasnosti, preporučuje se primena u kombinaciji sa okvašivačem Mero (2 l /ha). Utrošak vode: 200-300 l/ha (2 – 3 l na 100 m²). Broj tretiranja u toku godine je jednom na istoj površini.
MEŠANJE SA DRUGIM PESTICIDIMA:

Može se kombinovati sa preparatima na bazi fluroksipira, klopiralida i dikambe u cilju još efikasnijeg suzbijanja specifičnih korova poput njivskog poponca i vijušca. Pre kombinovanja izvršiti probu mešanja.
KARENCA (vreme između poslednje primene preparata i berbe, odnosno žetve):
Kukuruz 80 dana.
SPEKTAR DELOVANJA:
Širokolisni korovi:

ambrozija pelenasta (Ambrosia artemiisifolia),

gorušica poljska (Sinapis arvensis),

dvornik veliki (Polygonum lapathifolium),

dvornik ptičiji (Polygonum aviculare),

divlja loboda (Atriplex patula),

kamilica prava (Matricaria chamomilla),

lipica teofrastova (Abutilon theophrasti),

mišjakinja (Stellaria media),

mrtva kopriva (Lamium purpureum),

običan dvornik (Polygonum persicaria),

palamida njivska (Cirsium arvense),

pepeljuga obična (Chenopodium album),

pepeljuga srcolisna (Chenopodium hybridum),

pomoćnica obična (Solanum nigrum),

prilepača (Galium aparine),

tarčužak (Capsella bursa-pastoris),

tatula obična (Datura stramonium),

čičak (Xanthium strumarium),

štir (Amaranthus spp.).

Uskolisni korovi:

veliki muhar (Echinochloa crus-galli),

muhar sivi (Setaria glauca),

proso (Panicum spp.),

sirak iz semena (Sorghum halepense).
NAPOMENE:
– Mešanje sa drugim okvašivačima se ne preporučuje jer može doći do ispoljavanja fitotoksičnog efekta.

– Ukoliko dođe do propadanja useva, a nakon preoravanja na dubinu od najmanje 20 cm, može se ponovo sejati kukuruz.

– U normalnim meteorološkim uslovima se posle 5 meseci mogu sejati uljana repica i ozima pšenica, posle 10 meseci šećerna repa, soja, pasulj i zeleni grašak, a posle 11 meseci – suncokret i ječam.

– Zbog opasnosti od pojave fitotoksičnosti, ne preporučuje se primena u kombinaciji sa organofosfornim insekticidima.

– Ako je usev kukuruza izložen stresu zbog mraza, letnje vreline, suše ili prevelike vlažnosti zemljišta preporučuje se odlaganje primene herbicida do prestanka navedenih okolnosti, odnosno do ponovnog nesmetanog rasta gajenog useva i korova